Moderna svetska čuda

CN Tower

canada-cn-tower

CN Tower, Toronto, Kanada

Nesumnjivo je da su televizija i nove tehnologije obeležile poslednje godine. Nekako uporedo sa tim je stalno ostvarivan san o novim, velelepnim i visokim gradjevinama. CN Tower u Torontu je objekat koji je sjedinio sva tri pomenuta fenomena. „Uzletanje“ Toronta, kroz visoke gradjevine je počelo šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od najvećih problema u telekomunikaciji su pravili izmešane frekvencije i signali televizija i radija. Mali predajnici su se mešali i jači su obarali slabije, gledaoci su gledali izmešane kanale, koji su se preklapali, tako da je u jednom trenutku nastala potpuna konfuzija.

Pod nadzorom Canadian National Railways-a, skraćeno CN, odlučeno je da se počne sa gradnjom tornja koji će rešiti nastale probleme. Planirano je da to bude ubedljivo najviša gradjevina u Torontu, koja će emitovati jak i čist signal televizijskih stanica. Dizajn i projekat tornja su radili stručnjaci iz svih delova sveta, a gradnju je trebalo da vrše kanadske kompanije. Inicijalna ideja je bila da se naprave tri uske kule koje će biti povezane „mostom“ pri vrhu. Ideja je evoluirala u novu po kojoj je trebalo da se izgradi jedan toranj visok 540 metara, u čijoj će osnovi biti tri ogromne gradjevinske strukture, popularno nazvane „nogama tornja“.

Radovi su počeli 1973. godine. Iskopano je više od 62.000 tona zemlje, da bi se napravio temelj dubok više od 15 metara. U sledećoj fazi su pravljene „noge tornja“, koje su trebale da nose toranj težak preko 130.000 tona! Zatim se gradilo telo tornja. Kada je ono završeno trebalo je uraditi zaoštrenu kupolu, u kojoj je planirano da se naprave diskoteke, restorani i dekovi za prijem i emitovanje signala. Napravljeni su liftovi i metalne stepenice, kojih ima čak 2579. Kasnije je uvedeno još liftova, jer su postojeći bili prebukirani posetiocima.

Od početka radova do kraja izgradnje proteklo je nešto više od četiri meseca. Radilo se 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Konačna visina je bila manja od planirane s početka i iznosila je oko 435 metara. Potpuno uredjenje tornja i njegov današnji oblik su kompletirani početkom 1975. godine. Ukupna cena izgradnje je bila oko 57 miliona dolara, što je veoma mala vrednost, kada se uporedi sa ostalim cenama sličnih gradjevina.

Velika pažnja je posvećena sigurnosti. Toranj može da izdrži udare vetra do 260 km/h, što predstavlja najekstremnije uslove na planeti. Obzirom da je toranj laka meta za gromove, napravljen je ogroman gromobran radi zaštite i kao rezultat toga, u toku godine je moguće videti prosečno 75 udara groma u vrh tornja. Vožnja liftom do vrha tornja traje oko 2 minuta, a pri povoljnim vremenskim uslovima, sa njegove najviše tačke, moguće je videti čak 100 kilometara daleko. Ovo moderno svetsko čudo je 2 puta više od Ajfelove kule i tri puta više od Vašingtonskih spomenika. Poseti ga oko 300.000 turista godišnje.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , , | Ostavite komentar

Golden Gate

golden_gate_bg

Golden Gate, San Francisko

Svetski poznati i nadaleko čuveni viseći most – Golden Gate je otvoren 27. maja 1937. godine. Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Frenklin Ruzvelt je prekinuo sednicu svog kabineta da bi telegrafski iz Vašingtona dao znak za puštanje ovog mosta u rad. Golden Gate se nalazi u San Francisku, gradu koji je „izrastao“ iz Zlatne groznice. Ovaj grad je 1835. godine imao samo hiljadu stanovnika, da bi već 1847. godine više od 50.000 ljudi došlo u potrazi za zlatom. U narednih par godina, San Francisko od male ribarske varošice, postaje jedan od većih gradova na obali Amerike. Ovaj grad se prostire delom na kopnu, a delom na poluostrvima i ostrvima u okviru brežuljkastog zaliva. Sam grad ima oko 800.000 stanovnika, ali svakodnevno više od pola miliona ljudi iz obližnjih malih gradova u zalivu dolazi u San Francisko na posao. Najveći deo tih ljudi dolazi sa druge strane zaliva, tako da je bilo neophodno izgraditi most koji bi premostio okean i olakšao im dolazak.

Most je morao biti ogroman i jak, da bi izdržao silinu udara vetra i mora, pa  je zahtevao ogromne investicije koje je trebalo učiniti ekonomičnim. „Golden Gate“ što znači Zlatna Vrata je naziv zaliva kod San Franciska. Naziv mu je dat po ugledu na carigradsku luku koja je nosila naziv Zlatni Rog.

Arhitekta koji je projektovao ovaj most je Džozef Berman Štraus, čovek koji je projektovao više od 400 mostova širom sveta i koji je važio za jednog od najboljih projektanata visećih mostova u svetu. Umro je samo godinu dana posle puštanja u rad svog najveličanstvenijeg rada u životu.. Most je dugačak 3 km. Podignut je iznad vode 67 metara, tako da ne predstavlja prepreku i za najveće prekookeanske brodove. Površina na kojoj se nalazi kolovoz visi na dvostrukim užadima napravljenim od velikog broja čeličnih žica. Ova užad su izuzetno otporna na sve udare vetra i mora. Njihov prečnik je 81 cm. Ona su vezana za ogromne stubove koji se izdižu do 230 metara iznad vode. Stubovi su u stanju da podnesu težinu od 55.000 tona.

Most ima 6 kolovoznih traka i 2 pešačke staze. Kretanje po mostu je pravo zadovoljstvo. On je napravljen tako da ne narušava lepotu tesnaca Zlatna Vrata. Sa svakog dela mosta prolaznik vidi obalu, more i grad, tako da se konstrukcija mosta gotovo i ne primećuje.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , | Ostavite komentar

Sidenejska opera

sydney-opera-house-side-view

Sidnejska opera

Sidnejska Opera je jedan od najlepših i najpoznatijih objekata moderne arhitekture u svetu. Ovo je svakako i najpoznatiji simbol Sidneja. Dizajn tzv. Opera House je uradio danski arhitekta Jorn Utzon. On je pobedio na raspisanom medjunarodnom konkursu 1956. godine i ušao u istoriju svetske arhitekture.

Prvobitni dizajn opere je bio u obliku niza sidara, ali kompanija koja je vršila izgradnju je tvrdila da je to nemoguće izgraditi, te je danski arhitekta morao da izvrši redizajn. Posle niza promena i peripetija, izgradnja ove gradjevine je završena 1973. godine.

Sidnejska opera se nalazi u okviru ogromne luke u ovom gradu. Iako njeno ime sugeriše da je namenjena samo operi, ova gradjevina ima koncertnu dvoranu, scenu za operu i balet, pozorišnu salu i salu za filmske projekcije. U njoj se nalazi i sedište sidnejskog simfonijskog orkestra, australijske opere i australijskog baleta.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , | Ostavite komentar

Big Ben

18-big_ben_1

Big Ben

Big Ben je ogroman sat-toranj u centralnom delu Londona. Nalazi se na istočnom kraju britanskih Zgrada Parlamenta. Ovo je najviši detalj kompleksa Zgrada Parlamenta i visok je 98 metara.

Sat je dobio ime po Ser Bendžaminu Holu, koji je 1858. godine bio na mestu ministra rada u engleskoj vladi. Te godine je zvono ovog sata prvi put odzvonilo 12 časova. Od tada do danas, sat pokazuje vreme gotovo bez greške.
Big Ben je jedan od najpoznatijih simbola Londona. To je rezultat izuzetno kompleksne gradnje i strukture ovog sata, koji posetiocima pruža veliko uživanje u samom posmatranju. Sat svetli noću u danima kada Parlament zaseda, u suprotnom svetle samo kazaljke na njemu.

Ovaj sat-toranj pokazuje tradicionalnu britansku lordovsku gradnju srednjeg veka. Detalji na samom tornju su toliko brojni da se samo sa velike blizine može uočiti sva njegova lepota. Veoma kompleksan eksterijer često otežava održavanje tornja. Naime, čišćenje se mora obavljati bar dva puta mesečno, a za to je potrebno nekoliko desetina radnika i minimum 8 sati rada svakog od njih. Tako se čišćenje najčešće obavlja noću i to u danima kada Parlament ne zaseda i kada je toranj neosvetljen. Kula ima satove na sve četiri strane i kao takva , bila je najveća na svetu sve do igradnje Alen – Bredlijeve sahat kule u Milvokiju , Viskonsin . Na bazi svakog od satova pozlaćenim slovima na latinskom jeziku piše : ” DOMINE SALVAM FAC REGINAM NOSTRAM VICTORIAM PRIMAM “, što u prevodu znači : “ Bože , čuvaj našu kraljicu Viktoriju “.

Iako u centru Londona, pored brojnih drugih velikih znamenitosti Londona, ovo moderno svetsko čudo se izdvaja svojim konzervativnim izgledom, modernim zračenjem i srednjevekovnom gordošću.

Više od deset miliona posetilaca prodje pored Big Bena godišnje i napravi se isto toliko fotografija. To dovoljno govori o značaju ove gradjevine za grad London i ceo svet uopšte.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , | Ostavite komentar

Ajfelova kula

Ajfelova kula je do danas ostala predmet rasprave o njenoj lepoti ili ružnoći? Ostavljajući različite ukuse po strani, turistički promet koji Pariz ima, velikim delom zahvaljujući ovoj gradjevini, je ogroman, a njena popularnost u svetu još više govori u prilog velikom značaju ove gradjevine za Francusku.  Kamen temeljac za izgradnju Ajfelove kule je postavljen 6. januara 1887. godine u Parizu. Tome su prethodile bučne rasprave, peticije, sastanci i konferencije. Na jednoj strani su bili protivnici izgradnje koji su ovo proglašavali estetskim samouništenjem, a na drugoj pristalice, koje su ukazivale više na ekonomski značaj u pogledu zapošljavanja velikog broja radnika, a manji deo njih na kulturni i turistički značaj gradjevine.

Kula je završena 31. marta 1889. godine, tačno za veliku Svetsku izložbu. Ona je visoka 300 metara i 56 cm, ima oblič četvorougaone piramide, teška je preko 7.000 tona i sva je od gvoždja. Njeni pojedinačni delovi su radjeni u radionicama i kasnije su svi delovi, njih 15.000 spojeni u prelepu celinu. Ministar trgovine Francuske je odlučio da se pisma svih poznatijih ličnosti koje su bile protiv izgradnje kule, postave u njenom dnu. Ovo pomalo rugajuće delo  se pokazalo kao odličan marketinški potez, jer se u velikoj meri povećalo broj posetilaca posle njega.
Kako su posle izložbe ojačali glasovi onih koji su bili protivnici postojanja kule, umalo nije razmontirana 1909. godine. Održala se zahvaljujući vojnim potrebama, jer je korišćena za potrebe komunikacije. U to vreme, ovo je bila najviša gradjevina sveta. Epitet najviše gradjevine sveta kula je izgubila posle četrdesetak godina, ali je i dalje ostala jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja civilizacije.

Aleksandar Gistav Ajfel, projektant kule, je proračunao da kada bi se ova kula smanjila na 30 cm težila svega 7 grama. To pokazuje jedan zanimljiv paradoks: i pored ogromne težine, i pored toga što je sagradjena od gvoždja, ovo je najlakša velika gradjevina sveta.

Kula sagradjena od gvoždja ima jednu veliku manu – podložna je koroziji. Da ne bi zardjala spolja, svakih sedam godina se farba. Za jedno farbanje piramide se potroši blizu 40 tona farbe.

v257346p0

Ajfelova kula

Danas je kula viša za 190 metara zahvaljujući telekomunikacionim kompanijama, koje koriste ovu visoku gradjevinu za prenos svojih signala. Pored njih kula se finansira i povremenim postavljanjem reklama u odredjenim delovima, ali i od karata koje plaćaju oni koji ulaze u nju. Njena vrednost je šest puta veća od rimskog Koloseuma koji je drugi na listi najvrednijih znamenitosti Evrope, sa procenjenom vrednošću od 90 milijardi evra. Antička građevina duga 186, široka 153 i visoka 43 metra završena je 80. godine nove ere. Koloseum je bio centar zabave u tadašnje vreme, u kojem su organizovane gladijatorske borbe.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , , | Ostavite komentar

Empire State Building

Empire State Building je njujorški neboder u Petoj aveniji, na uglu Trideset i treće i Trideset i četvrte ulice, u centru Menhetna u Njujorku. U vreme kada je završena izgradnja ove zgrade, 1931. godine, ona je bila najviša na svetu. Taj epitet je imala više od 40 godina. Visoka 381 metar, ovo danas nije najviša gradjevina sveta, ali svojim stepenastim vrhom i elegantnom gradnjom definitivno spada medju najlepše visoke gradjevine sveta. Od završetka gradnje, ona je definitivno bila i ostala ikona Njujorka. Dugo ova gradjevina nije imala adresu, jedina adresa je bila Empire State Building, Njujork.

Empire-State-Building-under-blue-sky-New-York

Empire State Building

Zgrada ima 102 sprata i na njima se nalazi isključivo poslovni prostor. Unutrašnjost predvorja zgrade je obložena mermerom iz Evrope, koji spada u najkvalitetnije. U njoj postoji i deo koji je namenjen posetiocima i turistima, koji žele da pogledaju zgradu iznutra, ali i da vide Njujork sa jedne od njegovih najviših tačaka.

Na vrhu zgrade su postavljeni ogromni dogledi, koje posetioci mogu da koriste u razgledanju Njujorka. U danima kada je lepo vreme, moguća je vidljivost i do 120 kilometara udaljenosti od zgrade.

1951. godine je na vrhu zgrade postavljen radio i televizijski predajnik, ali to nije nimalo ugrozilo njenu lepotu. Po gradjevinskim zakonima Njujorka iz perioda kada se gradila ova zgrada, ona je morala biti napravljena sa stepenastim vrhom. Kasnije se pokazalo da je to odličan estetski detalj. Zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku su bili viši od ove građevine, ali posle njihovog rušenja u terorističkim napadima, Empire State Building je ponovo najviša gradjevina Njujorka.

I sami graditelji zgrade su želeli da je prikažu kao nešto neprevazidjeno u to vreme. O tome govori podatak da se na panoima u predvorju zgrade nalazi sedam svetskih čuda i osmo – Empire State Building. Zgrada pored svoje lepote nosi i veliku stabilnost. O tome govori sledeći podatak – 1945. godine je bombarder američkih vojnih snaga, B-25, udario u zgradu. Avion je bio potpuno uništen, a zgrada samo neznatno oštećena. Iako nije najviša, teško je reći i najlepša, jer se ukusi razlikuju, ova zgrada ostaje svedok jednog vremena i mogućnosti jedne generacije na zalasku.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , | Ostavite komentar

Kip Slobode

kip

Kip Slobode

Kip Slobode je 1924. godine proglašen za nacionalni spomenik Amerike. Nalazi se u Njujorku, na Ostrvu Slobode, u gornjem delu njujorške obale. Ostrvo Slobode, u jugoistočnom delu Njujorka, je dobilo naziv po statui 1956. godine, a dotle je bilo poznato pod imenom Badlovo ostrvo. Pored ovog ostrva nalazi se i manje ostrvo pod nazivom Elis, na kom su se svojevremeno iskrcavale izbeglice iz svih delova sveta u Ameriku. Statua ih je dočekivala i zbog toga je mnogi smatraju modernim Kolosom.

Kip Slobode simbolizuje slobodu u celom svetu. Simbolično je prikazana žena koja izlazi iz okova tiranije, koji se nalaze oko njenih nogu i koja drži buktinju, koja je glavni simbol slobode. Na njenoj levoj ruci se nalazi tabla na kojoj piše “4. jul 1776.”, što je datum objavljivanja američke nezavisnosti. Iznad glave ove žene se nalazi sedam oštrica što simbolizuje sedam svetskih okeana i kontinenata.

Osnova statue je uradjena od gvoždja. Okvir ove statue je delo francuskog arhitekte Gustava Ajfela, koji je projektovao i Ajfelovu kulu.  Visina kipa je 46 metara, a obzirom da je izdiže i postolje, kao i brdašce na kome se nalazi, sveukupno, visina je 92 metra. Na postolju je u bronzi isklesana poema američke pesnikinje Eme Lazarus, “Novi Kolos”, koja povezuje ovu statuu sa jednim od sedam svetskih čuda.

Ova statua je napravljena 1884. godine u Francuskoj. Dizajnirao ju je francuski skulpturor Frederik Avgusto Bertoldi. Najpre je bila izložena u Parizu, a zatim je rastavljena i prevezena u Njujork, gde je ostala i danas. Njenu izradu je finansirao francuski narod, a sama skulptura predstavlja simbol francusko-američkog prijateljstva tokom američke revolucije (1775-1783. godine).

Na stogodišnjicu njenog postojanja, 1986. godine, ona je renovirana i dobar deo nje je pozlaćen.  Kip Slobode je otvoren za posetioce. Poseti ga više od deset miliona ljudi godišnje. Unutar nje se nalazi mali muzej, posvećen istoriji ovog spomenika. Posetioci se mogu popeti na krunu spomenika putem koji ima više od 350 stepenika, što je ekvivalentno zgradi sa 22 sprata. Odatle se može videti gotovo cela panorama Njujorka.

Kruna statue zatvorena je posle terorističkog napada 11. septembra 2001. ali je ponovo otvorena 4. jula 2009. godine uz kontrolisan broj posetilaca.

Categories: Moderna svetska čuda | Tags: , , | Ostavite komentar

Blog na WordPress.com. The Adventure Journal Theme.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.